Драгоман дјевојка 0001    Синоћ паша на Граово паде, 0002    Пашајлије около Граова, 0003    И остале пашине делије 0004    Око двора кнеза од Граова. 0005    Кад су Турци за вечером били, 0006    Они јесу воде заискали, 0007    Али турски не умије нитко, 0008    Него ћерца кнеза од Грахова, 0009    По имену Драгоман се звала. 0010    Још говори Драгоманка млада: 0011    ”Ај, Бога ти, стара нане моја, 0012    Турци ладне запиташе воде!” 0013    Кад то чула Николина љуба, 0014    Скочила се на ноге лагане, 0015    Свијем Турком воде додавала. 0016    Сви се Турци понапише воде, 0017    Али неће Џелебџија Мујо, 0018    Нити једе нити воде пије, 0019    Нити спава нити почива Туре, 0020    Једва оно дочекало дана. 0021    Кад ујутру јутро освануло, 0022    Он ми иде паши у шаторе, 0023    Па говори паши господину: 0024    ”Нека знадеш, драги господине, 0025    Што год имаш пашилука свога, 0026    У њем’ немаш ти љепше дјевојке, 0027    Нег’ је ћерца кнеза Николице – 0028    Лијепа је, љепша се не може, 0029    Висока је, виша се не може, 0030    Да је дика погледати у њу; 0031    Кад би она ћела поћи за те, 0032    Могла би ти пашиница бити млада!” 0033    Кад то чуо паша господине, 0034    Он ми зове кнеза од Граова; 0035    ”Ај, Бога ти, од Граова кнеже, 0036    Дођи к мени у шаторе моје, 0037    У шаторе к мени на диване!” 0038    Кад то чуо од Граова кнеже, 0039    Он ми иде к паши у шаторе, 0040    У шаторе к паши на диване. 0041    Ал’ га пита паша господине. 0042    ”Ај, Бога ти, од Граова кнеже, 0043    Је л’ истина што говоре Турци 0044    Да ти имаш гиздаву дјевојку, 0045    Да је липа, лепша се не може?” 0046    Ал’ му вели од Граова кнеже: 0047    ”Истина је, паша господине, 0048    Ја имадем гиздаву дивојку!” 0049    Ал’ му вели паша господине: 0050    ”Ај, Бога ти, Николица кнеже, 0051    Дајдер мени Драгоманку младу, 0052    Зваће ти се пашиница млада, 0053    А ми ћемо пријатељи бити!” 0054    Ал’ му Николица кнеже: 0055    ”Ај, Бога ти, паша господине, 0056    Драгоман је испрошен одавно, 0057    За Секулу, Јанкова нетјака!” 0058    Ал’ му вели паша господине: 0059    ”Не будали, од Граова кнеже, 0060    Доведи-де Драгоманку младу, 0061    Нек’ си обере кога њојзи драго – 0062    Али воли за Секулу поћи 0063    Али за ме пашу господина!” 0064    Кад то чуо Николица кнеже, 0065    Он ми иде к бијеломе двору, 0066    Пак написа једну књигу малу, 0067    Те је шаље баш Секули младу: 0068    ”Нека знадеш, Секул момче младо, 0069    Да ти други отимље дјевојче!” 0070    Кад то чуло Секул момче младо, 0071    Он ми седла добра коња свога, 0072    Пак језди у Граово равно, 0073    С собом тридесет Керавла. 0074    Кад он дође у Граово равно, 0075    Он ми иде к паши у шаторе, 0076    У шеторе паши на диване. 0077    Доведоше Драгоманку младу, 0078    Пак је пита паша господине: 0079    ”Вај, Бога ти, гиздава дјевојко, 0080    Ево теби Секул’ момка млада, 0081    Е ево ти паше господина, 0082    Обери се кога теби драго!” 0083    Ал’ говори гиздава дјевојка: 0084    ”Волим паши у зеленој трави, 0085    Нег’ Секули у зеленој свили!” 0086    То је бише научила мајка, 0087    Да промјени вјеру за невјеру. 0088    Кад то чуо Секул момче младо, 0089    Што говори Драгоманка млада, 0090    Ал’ јој вели Секул момче младо: 0091    ”Бре, невјеро, гиздава дјевојко, 0092    Пружи мени своју десну руку 0093    Да познајем обиљештво моје!” 0094    Превари се, уједе је змија, 0095    Пружи њему своју десну руку. 0096    Сабљу трже Секул момче младо, 0097    Осјече јој до рамена руку, 0098    Пак говори паши господину: 0099    ”Мени рука, а паши дјевојка!” 0100    Кад то виђе паша господине, 0101    Што учини Секул момче младо, 0102    Онда вели паша господине: 0103    ”Бре, Секула, арамзадо једна, 0104    Што учини на дивану моме, 0105    Ђе гледају аге и спаије 0106    И остале паше и везири – 0107    Када тако добро сабљом сичеш, 0108    Изиђи ми на мегдан јуначки!” 0109    Једва оно тога дочекало, 0110    Гротом се је дите насмијало, 0111    Па говори паши господину: 0112    ”Служићу те, мој честити пашо, 0113    Служићу те колико ти драго!” 0114    Добре коње они опседоше, 0115    Бритке ћорде потегоше, 0116    По пољу се равну потераше. 0117    Ма нанесе пашу господина 0118    На десницу, Секулину руку – 0119    Ману Секул својом бритком ћордом 0120    И пашину одсијече главу, 0121    Паде глава у зелену траву. 0122    Кад то чуо војевода Јанко, 0123    Нит’ се смије нити се радује, 0124    Већ говори, те се подругује: 0125    ”Ну ти види Секул’ момка млада 0126    Куда сиче по Граову Турке; 0127    Да је Турек, ни би ни жалио, 0128    Веш паше и везире младе!”